Program smanjenja ambalažnog otpada i Preporuke za izbor odgovarajućeg scenarija

Program smanjenja ambalažnog otpada

Ambalaža je definisana kao bilo koji material koji se koristi da zaštiti robu, predmeti kao što su staklene boce, plastični kontejneri, aluminijumske konzerve, omotači za hranu, drvene palete i burad, se klasifikuju kao ambalaža. Ambalažni otpad može nastati u supermarketima, maloprodajnim objektima, domaćinstvima, hotelima, bolnicama i transportu. Ambalažni otpad predstavlja do 17% toka komunalnog otpada,kako je relativno kratkog veka, ambalaža ubrzo postaje otpad koji se mora tretirati ili odložiti. Ambalaža i ambalažni otpad mogu imati brojne uticaje na životnu sredinu. Neki od ovih uticaja mogu biti povezani sa vađenjem sirovina koje se koriste za proizvodnju same ambalaže, uticaje povezane sa procesom proizvodnje, sakupljanja ambalažnog otpada, a zatim tretmana i odlaganja. Ambalaža može sadržavati i supstance kao PVC i teške metale, koji mogu predstavljati rizik po životnu sredinu. 

Smatra se da se najveće količine ambalažnog otpada generišu u okviru komercijalnog sektora. Neophodno je predvideti izdvajanje i posebno čuvanje ambalaže, te evidentirati nabavku, utrošak i sakupljene količine ambalaže. Tržište sekundarnih sirovina koje se odnosi na ambalažni otpad se upravo razvija, te treba razmatrati promet sekundarnih sirovina, organizovati informacioni sistem i edukaciju o izdvajanju otpada od ambalaže. U cilju minimizacije nastanka otpada, region treba da promoviše ponovno korišćenje ambalaže, s čim je u vezi i uvođenje depozita za PET i aluminijumsku ambalažu. Za neke vrste ambalažnog otpada moguće je organizovati njegovo korišćenje kao energenta.

Prema članu 58. Zakona o upravljanju otpadom materijali koji se koriste za ambalažu moraju biti proizvedeni i dizajnirani na način da tokom njihovog životnog ciklusa ispunjavaju uslove zaštite životne sredine, bezbednosti i zdravlja ljudi, zdravstvene ispravnosti upakovanog proizvoda, kao i uslove za transport proizvoda i upravljanje otpadom. 

EU Direktiva o ambalaži i ambalažnom otpadu propisuje: 

–        mere za sprečavanje stvaranja ambalažnog otpada što mora biti postavljeno kao nacionalni program kojim se stimuliše ponovna upotreba  ambalaže i pakovanja i  da se krajnje odlaganje takvog otpada svede na minimum.

–        da se vrši prerada i reciklaža ambalažnog otpada, energetsko spaljivanje, kao i organska reciklaža i odlaganje tako što nalaže podsticanje korišćenja ambalaže od recikliranog materijala u proizvodnji ambalaže i drugih proizvoda;

–        norme za vraćanje u proces i reciklažu tj. predlaže da se ustanovi sistem garancija za povraćaj upotrebljene ambalaže i ambalažnog papira;

–        da ambalaža bude u skladu sa „osnovnim zahtevima“ uključujući smanjenje veličine ambalaže u najvećoj mogućoj meri i takvu izradu ambalaže koja će omogućiti ponovno korišćenje ili vraćanje u proces;

–        sadržaj ambalaže i promoviše uspostavljanje Evropskog standarda;

–        propisuje uspostavljanje baze podataka o ambalaži i otpadu od ambalaže kao i kriterijume za sakupljanje i harmonizaciju podataka u cilju obezbeđenja uslova za sprovođenje monitoringa kroz sve Zemlje članice. 

U skladu sa nacionalnim i EU zakonodavstvom region bi morao:

–        da izradi program postupanja sa ambalažom, naročito za deo koji se odnosi na komercijalan sektor

–        u skladu sa programom, da obezbedi uslove za sakupljanje i privremeno čuvanje ambalaže

–        da vodi evidenciju o nabavljenim, utrošenim i sakupljenim količinama ambalaže

–        po uspostavljanju tržišta sekundarnim sirovinama, da organizuje službu koja bi se bavila prethodnim aktivnostima, kao i prodajom ovih sekundarnih sirovina

–        da promoviše ponovno korišćenje ambalaže

–        organizovati sakupljanje otpadne ambalaže, a u tom cilju organizovati odgovarajući informacioni sistem

–        razviti program edukacije zaposlenih kao korisnika ambalaže

–        ambalažu koja se ne može ponovo koristiti, organizovano iznositi na tržište ili organizovati njeno korišćenje kao energenta. 

U cilju smanjivanja količine ambalažnog otpada koji se odlaže na deponije, otpad se sakuplja u dve posude (posuda za reciklabilni otpad i posuda za ostali mešani otpad) gde se otpad iz posude za reciklabilni otpad (reciklabilni materijali - papir i karton, staklo, metal i plastika) tretira u postrojenju za mehaničku separaciju otpada. Na taj način smanjuje se količina ambalažnog otpada koji će se odložiti na deponiju što je u skladu sa ispunjenjem ciljeva EU direktive o deponijama i direktive o ambalaži i ambalažnom otpadu.

Preporuke za izbor odgovarajućeg scenarija za upravljanje otpadom 

Regionalni plan upravljanja otpadom ima za svrhu dugoročno uspostavljanje održivog sistema za regionalno upravljanje otpadom i u tom svetlu su predložene 3 moguće opcije upravljanja otpadom. Opcija 1 uključuje postrojenje za kompostiranje, opcija 2 postrojenje za anaerobnu digestiju, dok opcija 3 podrazumeva izgradnju insineratora. Svaka od opcija ima 3 moguća scenarija za upravljanje otpadom (u zavisnosti od izgradnje transfer i pretovarnih stanica u regionu). Scenario 1 u svakoj od opcija može imati 3 različite varijante vlasničke strukture dok scenariji 2 i 3 po jednu varijantu vlasničke strukture. Sve varijante vlasničkih struktura su moguće sa kredom i bez kredita.

Od mnogobrojnih mogućih rešenja veoma je važno izabrati adekvatno rešenje koje će se uz najmanja finansijska ulaganja i najkraće rokove implementiranu u Regionu upravljanja otpadom za grad Zaječar i opštine Boljevac, Bor, Kladovo, Majdanapek, Negotin, i Knjaževac.

Najprihvatljiviji model treba da obezbedi postizanje pune kontrole nad svim tokovima otpada od nastajanja, razdvajanja, sakupljanja, transporta, tretmana i deponovanja. Sistem upravljanja treba da obezbedi smanjenje količine otpada, izdvajanje korisnih komponenata iz otpada, i racionalno prikupljanje i odlaganje otpada, sagledavajući investiciona ulaganja, dinamiku aktivnosti i finansijsku i tehnološku spremnost na prelazak na novi sistem rada. 

Preporučeni model za upravljanje otpadom u gradu Zaječaru i opštinama Boljevac, Bor, Kladovo, Majdanapek, Negotin, i Knjaževac je Opcija 1, scenario 3 sa varijantom vlasničke strukture 3a.  

 

Ovaj model podrazumeva sistem sakupljanja otpada sa dve posude (posuda za reciklabilni otpad i posuda za ostali mešani otpad) pri čemu se u posudu za reciklabilni otpad odlažu reciklabilni materijali (papir i karton, plastika, staklo i metal) dok se sav ostali otpad odlaže u posudu za ostali mešani otpad. Otpad se iz opština Boljevac, Bor i Knjaževac sakuplja u dve posude i direktno odvozi u Regionalni centar u Zaječar gde se posebno tretiraju posuda za reciklabilni otpad i posuda za ostali mešani otpad. Sakupljen otpad iz Kladova odvozi se na transfer stanicu u Negotinu u kojoj se takođe sakuplja i otpad iz Negotina, a odatle se većim kamionima zbog uštede finansijskih sredstava odvozi u Regionalni centar u Zaječar. Otpad iz Majdanpeka se nakon što se sakupi odvozi na pretovarnu stanicu u Majdanpeku odakle se pretovara u veće kamione zbog uštede finanskijskih sredstava i odvozi u Regionalni centar u Zaječar gde se posebno tretiraju otpad iz posude za reciklabilni otpad i otpad iz posude za ostali mešani otpad. U regionalnom centru u Zaječaru se sav otpad iz posude za ostali mešani otpad tretira tretmanom biološke stabilizacije u postrojenju za kompostiranje a otpad iz posude za reciklabilne sirovine u postrojenju za separaciju otpada.