Razmatranja finansijske analize, Zakonska osnova

Razmatranja  finansijske analize

Finansijska analiza pokazuje da bi realizacijom projekta, cene odnošenja otpada od stanovništva bile značajno veće.

Pored visokih cena investicije, na projektovane cene usluga značajno su uticali i postavljeni kriterijumi za Regionalni centar, koji su definisani u cilju privlačenja privatnog kapitala, ali i bez tih kriterijuma cene ne bi bile značajno niže, jer proračuni pokazuju da bi u varijantama i scenarijima sa malo nižim cenama projekat bio nelikvidan i uzrokovao gubitke svim subjektima.

Cene generalno mogu biti manje:

-          ako se se količina otpada povećava, na primer 2% godišnje, ali to iz opreznosti nije obuhvaćeno finansijskim analizama, jer količina otpada zavisi od društvenog standarda (čiji porast nije predvidiv), a i iz demografskih razloga, jer prema primerima investicija realizovanih privatnim kapitalom, privatni investitori traže garancije od opština za količine dopremljenog otpada, a zbog značajnog povećanja cena moglo bi doći i do još manje naplate, koja je i sada u većini opština niska, kao i do ponovnog aktiviranja divljih deponija,

-          ako se tenderskim prikupljanjem ponuda ostvari manja vrednost ulaganja, što je realno,

S obzirom na gore navedeno, pre donošenja odluke o realizaciji investicije, treba raditi na podizanju svesti o značaju zaštite životne sredine kod svih korisnika usluga odnošenja otpada.

Potencijalni prihodi od proizvodnje energije i prodaje sekundarnih sirovina

Regionalnim planom upravljanja otpadom za grad Zaječar i opštine Boljevac, Bor, Kladovo, Majdanpek, Negotin i Knjaževac razmatrane su 3 osnovne opcije upravljanja otpadom. Opcija 1 uključuje postrojenje za kompostiranje, opcija 2 postrojenje za anaerobnu digestiju, dok opcija 3 podrazumeva izgradnju insineratora. Opcijom 2 – izgradnjom postrojenja za anaerobnu digestiju potencijalni prihod od prodaje energije je 1.900.000 Eura godišnje, dok je opcijom 3 – izgradnjom insineratora moguće ostvariti prihode od prodaje energije u iznosu od 2.450.000 Eura godišnje.

Izdvajanje sekundarnih sirovina je zakonodavna obaveza definsiana EU direkivama kao i nacionalnim zakonodavstvom iz oblasti upravljanja otpadom. Sistem upravljanja otpadom sa dve posude kao najbolji i najefikasniji način izdvajanja sekudnarnih sirovina kada su u pitanju zemlje u tranziciji može ostvariti regionu obuhvaćenim planom prihode od 1.225.000,00 Eura na godišnjem nivou koji će se uslovno raspoređivati u zavisnosti od vlasničke strukture.

Socijalni aspekti

Nastajanje otpada kod stanovništva je primarna funkcija njihove potrošnje, a time i njihovih socio-ekonomskih karakteristika. NJihov stav utiče ne samo na karakteristike nastajanja otpada, već takođe i na efektivne zahteve na usluge sakupljanja otpada, odnosno njihov interes i volju za plaćanjem usluga sakupljanja. Na njihov odnos se može pozitivno uticati kroz kampanje razvijanja javne svesti, i edukativne mere o negativnim uticajima neodgovarajućeg sakupljanja otpada na zdravlje stanovništva i životnu vrednost efektivnog odlaganja. Principi socijalnog aspekta su : 

-     Orijentacija upravljanja otpadom prema stvarnim potrebama i zahtevima stanovništva za uslugama, 

-     Podsticanje rukovanja i odlaganja otpada koji doprinose efektivnosti i efikasnosti komunalnih usluga, 

-     Razvijanje javne svesti stanovništva o problemima i prioritetima vezanim za upravljanje otpadom i promovisanje efektivnih ekonomskih zahteva (plaćanje) za usluge sakupljanja i odlaganja otpada, 

-     Podrška doprinosu korisniku za samoorganizovanje lokalnog sakupljanja otpada i implementaciji rada u sklopu sistema upravljanja otpadom, 

-     Zaštita zdravlja radnika na upravljanju otpadom I poboljšanju njihove socio-ekonomske sigurnosti. 

Socioekonomski aspekt podrazumeva prvenstveno podizanje javne svesti i izmenu obrazaca u vezi sa otpadom radi izmene stavova građana odnosno generatora otpada, zatim uključivanje građana i drugih aktera u selekciju i prikupljanje otpada, zatim obezbeđivanje participacije i uključivanje svih relevanstnih i zainteresovanih aktera, kako bi se obezbedilo da s jedne strane mere budu planirane u skladu sa stvarnim potrebama, a sa druge kako bi se izbegli otpori (kao sto je nimby sindrom) i time omogućila puna realizacija ciljeva.

Ovde socio-ekonomski aspekt podrazumeva uključenost i participaciju svih građana, ispitivanje njihovih potreba i uključivanje različitih aktera u procese i aktivnosti. Obezbeđivanje usklađenost sa načinom života i kapacitetima građana, omogućavanje participacije u odlučivanju, dostupnost resursa svim građanima i građankama u jednakoj meri i primenu afirmativnih mera kojima se dosprinosi unapređenju položaja.

Pri planiranju i sprovođenju mera koje mogu imati posledice na živote građana, neophodno je voditi računa o društveno uslovljenim karakteristikama njihovog načina života, načinima zadovoljavanja potreba, socio-ekonomskim indikatorima i položaju koji određuje način raspodele društvene moći i uticaja. Predviđene mere i aktivnosti analiziraju se sa stanovišta efekata koje će imati na živote ljudi, vodeći posebno računa o ranjivim i grupama u nepovoljnijem položaju, kao što su nacionalne manjine, žene, stanovništvo iz ruralnih područja. Upravo zbog ovakvih specifičnosti položaja određenih grupa izgrađen je međunarodni i domaći normativni okvir koji propisuje primenu afirmativnih mera i uvođenje mehanizama kojima će svi građani imati koristi od razvoja, ali i koji će doprineti transparentnosti javnih politika u punoj meri.

                 

9.1. Razvijanje javne svesti

9.1.1. Informativni deo

Razvijanje javne svesti je važna funkcija u upravljanju otpadom. Prvi kontakt između organa vlasti i javnosti je vrlo komplikovan ukoliko javnost nije upoznata sa problemom. Razgovori se mogu voditi kroz podizanje svesti o problemima otpada, posebno u kontekstu zaštite životne sredine i redovno informisanje javnosti od strane organa vlasti. U većini slučajeva, na početku takve kampanje, javna svest se više razvija striktnom primenom zakona, nego omogućavanjem opštih informacija. Tu je veoma značajna uloga inspektora radi kažnjavanja onih koji krše zakon. Neophodna je jaka povezanost između nadležnih za sprovođenje zakona i lica za sprovođenje kampanje. Između navedenih opština u regionu postoji saradnja i želja da se organizuje bolji sistem upravljanja čvrstim otpadom. Ključni zainteresovani su građani opštine gde će se izgraditi regionalna sanitarna deponija.

Ustanovljenje politike o podizanju javne svesti radi uključenja problema životne sredine i otpada je obaveza ministarstva za zaštitu životne sredine i lokalne samouprave na svim nivoima, sa podrškom postojećih stručnjaka. Ova politika zahteva da sve kompanije koje se bave otpadom uključe u svoje ugovore i kampanju za razvijanje javne svesti o kvalitetnom upravljanju otpadom. Suštinski je neophodno pokazati javnosti uticaj pogrešnog odlaganja otpada na životnu sredinu i na njihovo zdravlje i dugoročno, troškove opštine za remedijaciju (koji se nadoknađuje iz poreza i naplata od građana). Takođe je važno da predložena poboljšanja budu razmotrena uz učešće javnosti, kao i da će poboljšanja u praksi upravljanja otpadom doneti povraćaj sredstava iz poreza kroz princip „zagađivać plaća“. Sprovođenje zakonodavstva koje se odnosi na javnost , kao što je zabrana izbacivanja otpada na ilegalna smetilišta je drugi mehanizam za podizanje javne svesti koji mora biti razvijen.

                 

9.2. Učešće javnosti

Pri uvođenju integralnog upravljanja otpadom u najrazličitijim formama u radu sa javnošću mora pridati najveći značaj. Sa time se mora početi već u fazi planiranja. Stoga uvođenje novih mera mora biti podržano širokom informacionom delatnošću uz pomoć najrazličitijih medija (članci u opštinskim novinama i listovima od šireg regionalnog značaja, informativne emisije lokalnog radija, brošure, Internet), da bi se stanovništvo motivisalo i podstaklo na učešće u novim projektima.

Ako postrojenja za tretman i odlaganje otpada treba videti kao rešenje za neodgovarajuće postupanje sa otpadom pre nego kao problem, onda se ona moraju kontrolisati na adekvatan način. Sve dok postoje postrojenja kojima se loše rukovodi, ona će pružati osnovu za otpor novim postrojenjima na drugim mestima. Moć medijskog imidža neodgovarajuće i neuspešne kontrole ne može se potcenjivati. 

Neophodno je uključiti građane u planiranje mera i aktivnosti kroz ankete, intervjue, javne rasprave, bilo neposredno, bilo posredno preko nevladinih organizacija. Ovim će se obezbediti demokratičnost kreiranja programa, a zatim i održivost mera koje su u skladu sa stvarnim potrebama i kapacitetima.

U skladu sa nadležnostima lokalne samouprave, zakonskog i institucionalnog okvira potrebno je obezbediti saradnju između lica/tela zaduženih za sprovođenje ovog plana, kao i drugim licima/telima zaduženim za životnu sredinu u opštini sa mehanizmom za ravnopravnost polova i

drugim predstavnicima/cama institucija koje se bave zaštitom prava u samoj lokalnoj samoupravi. Kao pretpostavka ovog procesa nameću se obuke i podizanje kapaciteta ovih tela u lokalnim samoupravama kao i njihovo osnivanje. Neophodno je uključiti Koordinatorku za romska pitanja u planiranje i sprovođenje mera.

Neophodno jeorganizovanje kampanje i intervjuisanje građana „od vrata do vrata“ u kojima će im biti predstavljen proces, ključne promene, a ujedno će biti ispitane i njihove potrebe i preferencije u vezi sa prikupljanjem otpada i izmenama usluga komunalnog preduzeća i drugih institucija,organizovati obuke za građane za primarnu selekciju i generisanje otpada iz domaćinstva,organizovati konsultacije u mesnim zejednicama i naseljima oko mogućnosti da se građani uključe  u prikupljanje i samoprikupljanje otpada u saradnji sa nevladinim organizacijama, organizovati konsultacije sa građanima i nevladinim organizacijama na nivou naselja, oko najpoželjnijeg modela njihovog uključivanja, kao i zbog obezbeđivanja sagledavanje realnih i stvarnih potreba stanovništva, na osnovu kojih će biti planirane mere.

9.2.1.Zakonska osnova za uključivanje javnosti u Republici Srbiji

Arhuska Konvencija je usvojena na IV ministarskoj konferenciji koja je organizovana u gradu Arhusu (Danska) 1998. godine. Konvencija prestavlja rezultata dugogodišnjih napora država regiona u oblasti životne sredine. Stavovima koji su od neposrednog značaja za same ciljeve Konvencije bliže se određuju načini postizanja opštih ciljeva. U tom smislu : 

–        Ukazuje na neophodnost da građani imaju pristup informacijama, da imaju pravo da učestvuju u odlučivanju i da imaju pristup pravosudnim organima (st. 8 Konvencije);

–        Konstatuje da poboljšan pristup informacijama i učešće javnosti doprinose kvalitetu i boljem sprovođenju odluka, popularizaciji pitanja vezanih za životnu sredinu i omogućuje javnosti da izrazi svoje stavove i zabrinutost o određenim pitanjima (st. 9 Konvencije);

–        Postavlja kao cilj unapređenje odgovornosti i transparetnosti odlučivanja i jačanja podrške javnosti u ovoj oblasti (st. 10 Konvencije), pri čemu se transparetnost proglašava poželjnom u svim delovima javne vlasti (st. 11 Konvencije);

–        Ukazuje na potrebu da javnost bude upoznata sa postupkom njenog učešća u odlučivanju, da zna da koristi taj postupak i da ima slobodan pristup postupku (st. 12 Konvencije) i 

–        Naglašava uloga koju u oblasti životne sredine imaju građani pojedinačno, nevladine organizacije i privatni sektor (st.13 Konvencije). 

Država Srbija je ratifikovala Arhusku Konvenciju.

Zakon o zaštitu životne sredine („Službeni glasnik RS”,br. 135/04,  36/09, 36/09 – dr. zakon i 72/09 – dr. Zakon , 43/11 – odluka US i 14/16).

Načelo informisanja i učešća javnosti – u ostvarivanju prava na zdravu životnu sredinu svako ima pravo da bude obavešten o stanju životne sredine i da učestvuje u postupku donošenja odluke čije bi spovođenje moglo da utiče na životnu sredinu.  Podaci o kvalitetu životne sredine su javni.

Član 16. Organ vlasti je dužan da bez odlaganja, najkasnije u roku od 15 dana od prijema zahteva, obavesti tražioca o posedovanju informacije, stavi mu na uvid dokument koji sadrži traženu informaciju, odnosno izda mu ili uputi kopiju tog dokumenta.

Član 38. Organ vlasti odrediće jedno ili više službenih lica (ovlašćeno lice) za postupanje po zahtevu za slobodni pristup informacijama od javnog značaja.

Opšti cilj: Unapređenje učešća javnosti kroz načela relevantnih EU Direktiva i Arhuske konvencije

Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu ("Službeni glasnik RS", broj 135/04 i 36/09). Ovim zakonom uređuje se postupak procene uticaja za projekte koji mogu imati značajne uticaje na životnu sredinu, sadržaj studije o proceni uticaja na životnu sredinu, učešće zainteresovanih organa i organizacija i javnosti, prekogranično obaveštavanje za projekte koji mogu imati značajne uticaje na životnu sredinu druge države, nadzor i druga pitanja od značaja za procenu uticaja na životnu sredinu. 

Procedura informisanja javnosti sprovodi se u više faza, tokom čitavog postupka izrade procene uticaja. 

Procedura informisanja započinje već u prvoj fazi postupka, kada nadležni organ obaveštava  „javnost o podnetom zahtevu o potrebi procene uticaja”. 

Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na projekte namenjene odbrani zemlje. 

Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu (“Službeni glasnik RS“, broj 135/04 i 88/10).

Član 4. stav 5. načelo javnosti -javnost mora, pre donošenja bilo kakve odluke, kao i posle usvajanja plana i programa, imati pristup informacijama koje se odnose na te planove i programe ili njihove izmene. Obaveza uključivanja javnosti u postupku izrade strateške procene nastupa za nadležne organe u fazi izade izveštaja o strateškoj proceni. Ovo se realizuje u fazama izlaganja plana i programa na javni uvid i održavanja javne rasprave čemu prethodi zakonom uređeni postupak obaveštavanja javnosti o navedenim aktivnostima. Organi nadležni za pripremu plana i programa obavezni su da obezbede dostupnost podataka posle usvajanja plana i programa. 

9.2.2. Realizacija rada sa javnošću putem primene konkretnih mera

Svrha i cilj učešća javnosti se može predstaviti u sledećim stavkama:

–        informisanje zainteresovanih strana;

–        prikupljanje novih podataka, mišljenja i strahova;

–        transparentnost donošenja odluka;

–        pojačava odgovornost kod donošenja odluka;

–        jača poverenje javnosti u projekte zaštite životne sredine.

Način učešća javnosti: 

–        putem lokalnih listova;

–        putem elektronskih medija;

–        javna prezentacija i rasprava;

–        stavljanjem na uvid dokumentacije;

–        javna knjiga;

–        elektronska baza podataka.

Zainteresovane strane:

–        lokalno stanovništvo ugroženo projektom;

–        skupljači otpada;

–        korisnici projekta;

–        Vladini organi i organizacije;

–        NVO za zaštitu životne sredine;

–        ostali (donatori, privatni sektor, naučna javnost...).

Aktivnosti medija:

–        Afirmacija medija za ekološke teme;

–        Organizovanje manifestacija od šireg značaja;

–        Saradnja sa medijima i predstavljanje projekta separacije otpada na izvoru nastanka najširoj zajednici;

–        Organizovanje namenskih emisija na radiju i televiziji; –         Spremanje izveštaja za štampane i elektronske medije.

Aktivnosti lokalne zajednice:

–        Akcije usmerene ka učenicima škola;

–        Akcije usmerene ka stanovnicima opštine;

–        Istraživanje stavova lokalnog stanovništva;

–        Oglasne kampanje lokalnog komunalnog preduzeća koje distribuira uplatnice komunalne naplate;

–        Volonterske akcije od vrata do vrata;

–        Spoljno oglašavanje akcija;

–        Rad na kreiranju korporativne kulture;

–        Osmišljavanje edukacionih programa za zaposlene;

–        Edukacija zaposlenih;

–        Obeležavanje značaja ekoloških datuma.

Izmenjeni proces prikupljanja i upravljanja otpadom podrazumeva sve veću uključenost privatnog sektora, formalnog privatnog sektora i malih i srednjih preduzeća u proces i ne retko privatizaciju usluga. Osim toga ovaj proces omogućava otvaranje novih radnih mesta i razvoj nove grane delatnosti. 

Neophodno je uključiti neformalne sakupljače otpada kojižive ispod donje granice siromaštva, bez socijalne i zdravstvene zaštite, rade u nehigijenskim uslovima, bez adekvatne opreme i zaštite, u aktivnosti kojima bi se omogućilo da imaju bolje uslove za rad, socijalnu i zdravstvenu zaštitu, opremu i da rade u boljim uslovima. Kako su sakupljači sekundarnih sirovina najčešće Romi, potrebno je uključiti romske organizacije koje bi posredovale u kreiranju programa i mera. Zapošljavanje neformalnih sakupljača otpada podrazumevalo bi podsticajne mere u saradnji sa pokrajinskim institucijama (NZS, PS za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova, Garancijski fond Vojvodine, Kancelarija za inkluziju Roma) koje se bave zapošljavanjem ranjivih grupa i sprovode programe za samozapošljavanje i zapošljavanje uopšte. 

Organizacija obuka za novozaposlene ili postojeće zaposlene u komunalnim preduzećima je neophodna kako bi se adekevatno prilagodili promenama. Neophodno je obezbediti učešće žena u ovim obukama. Usled izmene delatnosti otvaraju se mogućnosti za nova mala i srednja preduzeća. Potrebno je primeniti podsticajne mere za samozapošljavanje Roma i mere za razvoj postoječih preduzeča u oblasti otpada i sekundarnih sirovina.