.gif)
.gif)
Уређење пешачких стаза, опремање мобилијаром, обележавањем паркинг површина, садњом високог растиња (појединачна стабла и мање гупације стабала), изградњом вежбалишта на отвореном. Обавезно формирање зоне заштитног зеленила према железничкој прузи у оквиру комплекса Краљевица, али са остављањем визура из правца свих управних саобраћајница на пругу.
Изградња пешачко – бициклистичке стазе дуж корита Црног Тимока (који је планиран за регулацију дуж целог тока кроз планско подручје). Ова стаза треба да повезује планиране зелене површине у узводном делу тока са Поповом пажом, и крајње северни део тока.
Изградња и уређење рекреативних површина и садржаја на површинама водног зеленила и уређеног зеленила у зависности од просторних могућности (стазе за шетање, трим стазе, мања отворена игралишта и вежбалишта, дечија игралишта и сл.).
Потребно је изградити Т.С. 10/0,4кV „Плажа 2” за потребе планираних објеката за социјално становање и геронтолошког центра на Поповој плажи и везати је у кабловску 10кV петљу између Т.С. 10/0,4кV „Хладњача” и Т.С. 10/0,4кV „Плажа” (у складу са условима бр. 1/1-10-8/3 од 25.05.2010.)
Успоставити систем подземних контејнера за комунални отпад у близини већих стамбених насеља (“Два брата”, “Краљевица”, “Попова плажа” и др.) у циљу рационализације простора.
У оквиру ове зоне је спортско рекреативни цнтар „Плажа“, после Краљевице и једедини овакав простор. Треба водото рачуна о контроли изграђености јер овде је акценат на отвореним спортским теренима и површинама. Постојећа стамбена намена је претежно породично становање лошијег бонитета и неуређене урбанистичке структуре. Један блок је са
новоизграђеним вишепородичним становањем. Планско решење је трансформација породичног становања у вишепородично становање средње густине, у отвореним блоковима са значајним учешћем слободних површина које треба да ослобде простор и визује према реци Црни Тимок.
Постојеће интегрисане спортско-рекреативне површине и дечија игралишта у оквиру стамбених зона се задржавају и не дозвољава се њихова пренамена у друге намене. Подизање степена уређености и опремљености спортских комплекса Плажа и Краљевица – уређење пешачких стаза, опремање мобилијаром, обележавањем паркинг површина, садњом високог растиња (појединачна стабла и мање гупације стабала), изградњом вежбалишта на отвореном. Обавезно формирање зоне заштитног зеленила према железничкој прузи у оквиру комплекса Краљевица, али са остављањем визура из правца свих управних саобраћајница на пругу.
Секундарне делатности су лоциране у зонама широм територије Плана, највећи део се налази у широј зони центра града, близу реке Црни Тимок, затим на периферном делу у индустријској зони на Неготинском путу. Некада се индустријски и производни сектор највише формирао у централним деловима градова као и у близини железничке станице, што је случај са зајечарском индустријом. Међутим савремене тенденције модерних градова изискују исељења индустрије ван градске средине, при томе услед тешких периода транзиције велики број индустријских погона је у стечају и практично представљају у простору девастиране локалитете на градским атрактивним локацијама.
Размештај индустрије Града Зајечара: Основна концепција просторног размештаја индуструје Зајечара и МСП на подручју Града јесте рационалније и ефикасније прихватљиво коришћење грађевинског земљишта у постојећим индустријским зонама и локалитетима, нарочито у општинском центру и његовој рубној зони; децентрализација привредног развоја формирањем нових зона/локалитета задовољавајуће уређености/опремљености техничком инфраструктуром (од минималне до потпуне опремљености) за смештај МСП у складу са локационо-развојним потенцијалом простора, ограничењима расположивих ресурса воде и интересима локалне заједнице и повећање саобраћајне и комуникацијске доступности постојећих и планираних локација, не само у општинском центру, већ и у другим насељима Града, обезбеђењем квалитетних веза са мрежом државних путева.
Антропогени утицаји су свако деловање човека у простору. У случају ПГР Центар
ограничења и проблеми су настали управо просторним ширењем градског центра, који
се временом, повећањем броја становника, повећањем потребе за јавним и услужним
објектима и стамбеним простором, проширио до некада ранијим плановима планиране
преиферије и обода града. Из тог разлога у самом центру града је део некадашње
индустријске зоне. Затим, железничка пруга која уоквирује центар са железничком
станицом и великим бројем колосека. Железничка станица са индустријом с друге
стране, је непремостива баријера ка црном Тимоку. Сама пруга кроз густо изграђено
урбано ткиво ствара низ проблема, од еколошких до безбедносних, јер не постоји
довољан број пружних прелаза, а још мање их је безбедних.
ограничења и проблеми су настали управо просторним ширењем градског центра, који
се временом, повећањем броја становника, повећањем потребе за јавним и услужним
објектима и стамбеним простором, проширио до некада ранијим плановима планиране
преиферије и обода града. Из тог разлога у самом центру града је део некадашње
индустријске зоне. Затим, железничка пруга која уоквирује центар са железничком
станицом и великим бројем колосека. Железничка станица са индустријом с друге
стране, је непремостива баријера ка црном Тимоку. Сама пруга кроз густо изграђено
урбано ткиво ствара низ проблема, од еколошких до безбедносних, јер не постоји
довољан број пружних прелаза, а још мање их је безбедних.
Делови индустријске зоне се налазе непосредно уз стамбена насеља без заштитних
зона зеленила. Проблем „пропалих“ предузећа је велики, јер су њихови објекти оронули,
простори се не одржавају, што чини потпуно деградиран амбијент.
Саобраћајна матрица је неправилна, што је последица уситњавања парцела и
грађења простора од центара и од главних праваца ка споља, односно ка ободу. Мали
број пружних прелаза, мали број мостова преко река и улазак теретног саораћаја у град
су највећи проблеми у саобраћају.
зона зеленила. Проблем „пропалих“ предузећа је велики, јер су њихови објекти оронули,
простори се не одржавају, што чини потпуно деградиран амбијент.
Саобраћајна матрица је неправилна, што је последица уситњавања парцела и
грађења простора од центара и од главних праваца ка споља, односно ка ободу. Мали
број пружних прелаза, мали број мостова преко река и улазак теретног саораћаја у град
су највећи проблеми у саобраћају.
постоје значајни конфликти у основним правцима развоја привредно –
индустријски и централно - стабени.
индустријски и централно - стабени.
Планирано грађевинско подручје је проистекло из досадашњег просторног развоја,
као и на основу анализа за плански период до 2030. године урађених у током израде
нацрта Плана. Увећање грађевинског подручја евидентирано је у односу на постојеће
стање у деловима рубних зона подручја, плански дефинисано као заокружене целине
стамбених зона и зона ретке градње. На тај начин се пружа могућност различитих
облика становања, према посебним просторним и функционалним карактеристикама
локација у оквиру насеља. У оквиру планираног грађевинског подручја налазе се и
површине планиране за развој индустријских зона, односно радних, производних,
пословних и услужних делатности. Њиховим развојем би се омогућио привредни раст,
развој приватног предузетништва, већа запосленост, развој мањих и већих производно
услужних објеката. Поред стамбених и индустријских, грађевинско подручје се увећава и
на рачун површина предвиђених за развој туристичких зона. Туризам би у перспективи
требало да буде много значајнија привредна грана.
као и на основу анализа за плански период до 2030. године урађених у током израде
нацрта Плана. Увећање грађевинског подручја евидентирано је у односу на постојеће
стање у деловима рубних зона подручја, плански дефинисано као заокружене целине
стамбених зона и зона ретке градње. На тај начин се пружа могућност различитих
облика становања, према посебним просторним и функционалним карактеристикама
локација у оквиру насеља. У оквиру планираног грађевинског подручја налазе се и
површине планиране за развој индустријских зона, односно радних, производних,
пословних и услужних делатности. Њиховим развојем би се омогућио привредни раст,
развој приватног предузетништва, већа запосленост, развој мањих и већих производно
услужних објеката. Поред стамбених и индустријских, грађевинско подручје се увећава и
на рачун површина предвиђених за развој туристичких зона. Туризам би у перспективи
требало да буде много значајнија привредна грана.
Већи соларни системи могу се постављати у складу са Законом на
пољопривредном земљишту, у грађевинском подручју на кровове великих површина, као
засен на великим паркинг површинама и сл. Код постављања већих соларних система,
обавезна је сарадња са надлежним одељењем за заштиту животне средине ради
давања мишљења у вези могућег утицаја на окружење.
Биомаса може да има значајан потенцијал у производњи струје и топлотне
енергије. Отпадне воде и виска органска биомаса/требера из Пиваре Зајечар могу да се
користе у произведњи струје која би била пласирана је у електро мрежу и произведњи
топлоту потребне за пивару. На овај начин престаје потреба за мазутом и производња
је потпуно еколоска по свим захтевима ЕУ.
Поред отпадних материјала из пиваре, за добијање енергије из биомасе могу се
користити и други енергенти (дрвни отпад, пољопривредни отпад...). Овако добијена
енергија најефикаснију примену може наћи у производњи топлотне енергије која се може
прикључити на градску топлификациону мрежу.
Локације за изградњу ових постројења треба реализовати у оквиру индустријских
и радних зона, са одговарајућом детаљнијом урбанистичком разрадом у складу са
условима надлежних институција.
Regulacioni investicioni plan 3.3.
Po regulacionom planu nema gradnje od trotoara 10 metara, tako pomocni objekti
nije odredjeno autobusko stajaliste, ulica zeleznicka, preko puta ulaza u Industrijsku zonu
kota trotoara nije ucrtana ugao Patrisa Lumumbe-Zeleznicka do Beogradske
u tekstualnom delu, turizam vezati za ski ponudu (nije navedeno)
пољопривредном земљишту, у грађевинском подручју на кровове великих површина, као
засен на великим паркинг површинама и сл. Код постављања већих соларних система,
обавезна је сарадња са надлежним одељењем за заштиту животне средине ради
давања мишљења у вези могућег утицаја на окружење.
Биомаса може да има значајан потенцијал у производњи струје и топлотне
енергије. Отпадне воде и виска органска биомаса/требера из Пиваре Зајечар могу да се
користе у произведњи струје која би била пласирана је у електро мрежу и произведњи
топлоту потребне за пивару. На овај начин престаје потреба за мазутом и производња
је потпуно еколоска по свим захтевима ЕУ.
Поред отпадних материјала из пиваре, за добијање енергије из биомасе могу се
користити и други енергенти (дрвни отпад, пољопривредни отпад...). Овако добијена
енергија најефикаснију примену може наћи у производњи топлотне енергије која се може
прикључити на градску топлификациону мрежу.
Локације за изградњу ових постројења треба реализовати у оквиру индустријских
и радних зона, са одговарајућом детаљнијом урбанистичком разрадом у складу са
условима надлежних институција.
Regulacioni investicioni plan 3.3.
Po regulacionom planu nema gradnje od trotoara 10 metara, tako pomocni objekti
nije odredjeno autobusko stajaliste, ulica zeleznicka, preko puta ulaza u Industrijsku zonu
kota trotoara nije ucrtana ugao Patrisa Lumumbe-Zeleznicka do Beogradske
u tekstualnom delu, turizam vezati za ski ponudu (nije navedeno)
)
idem da odmorim oci
