ПРИВРЕДА

ПРИВРЕДА

По степену привредне развијености, град Зајечар се сврстава у ред средње развијених општина у Републици Србији. Друштвени бруто производ по становнику у општини износи око хљаду евра годишње. Водеће привредне гране су рударство и енергетика, индустрија, пољопривреда, трговина, а истовремено постоје изванредне могућности за развој туризма, саобраћаја, приватног предузетништва.

Индустрија

            Више различитих фактора може веома повољно да утиче на развој индустрије: енергетски ресурси (налазишта угља, кварца, водотокови), шумски ресурси, велике могућности пољопривреде за производњу сировина за индустрију (сунцокрет, дуван, житарице, грожђе, воће и др.), могућност превоза сировина до индустријских постројења и финалних производа до потрошача расположивом путном и железничком мрежом, као и оближњим речним пловним путем Дунавом.

            Зајечарска индустрија је разнородна: металопрерађивачка, прехрамбено-прерађивачка, индустрија стакла и порцелана, текстилна, производња електричне енергије, итд. Познатија предузећа су: Фабрика мерних трансформатора, пивара “ Уједињене српске пиваре Зајечарско АД Зајечар“, “Житопромет” (пекарско-млинска индустрија), А.Д. „Имлек“ Београд, млекара Зајечар, хидроелектране Гамзиградска Бања и Соколовица, рудници: рудник антрацита “Вршка Чука” село Прлита, рудник лигнита “Лубница” у Лубници и рудник кварцног песка “Србокварц” у  Рготини. Већина ових индустријских капацитета је у приватном власништву.

У развоју је приватно предузетништво, у оквиру којег доминирају угоститељска, услужне, трговачке и занатске делатности.

Пољопривреда

Град Зајечар располаже са значајним природним ресурсима за развој пољопривреде. Под обрадивим површинама је око 70.000 ха, а под шумама око 32.000 ха. Равничарско земљиште обувата 69 % територије општине, а брдско-планинско 31 %. На пољопривредно земљиште отпада 64 % равничарског земљишта. У структури пољопривреде најзаступљенија је земљорадња, а у оквиру ње ратарство и виноградарство. За разлику од централног дела Србије, воћарство је заступљено на мањим површинама.

Обрадиво пољопривредно земљиште заузима површину од 68.061 хектар, а од тога оранице и баште 42.473 хектара, воћњаци 1.956 хектара, виногради 1.950 хектара, ливаде 12.332 хектара, пашњаци 9.271 хектар, шуме 28.231 хектар и неплодно 6.904 хектара.

Зајечар са околином има све природне услове за развој пољопривреде. У долинама река Црни и Бели Тимок изразито плодно земљиште и могућност наводњавања омогућавају развој ратарства (у оквиру њега и повртарства), док брдско-планинско земљиште (подтупижнички крај, обронци Дели Јована и др.), са великим бројем пашњачких површина, омогућавају успешан развој сточарства. Богатство шума и ловних подручја омогућавају развој лова, док је риболов заступљен на акумулационим језерима и рекама. У новије време граде се и приватни рибњаци за узгој рибе. Клима повољно утиче на развој пољопривреде (мањи део године је зимски период, довољно падавина у току године, довољан број сунчаних дана и др.). Пласман производа је могућ у великим потрошачким центрима (Зајечар, Бор, Неготин, Књажевац), који су на кратким удаљеностима од пољопривредних рејона и повезани путном и железничком мрежом.

Сточарство

Град Зајечар је био значајан произвођач меса и велики извозник јунећег, свињског и овчег меса. У сеоским срединама је приметна експанзија узгоја коза и већа потражња за прерађевинама од козјег млека. Пошто постоји велики број напуштених пашњака који дуго година нису третирани никаквим хемијским средствима, врло је лако организовати органску производњу меса. 

Треба нагласити да сточарска производња има традицију у овим крајевима јер се велике површине земљишта налазе на надморским висинама преко 400 м, што одговара производњи сточарске производње због испаше и обезбеђења сена.

            Сточарска производња на територији града Зајечар пре свега је заступљена кроз гајење говеда, свиња, оваца и живине. Са економског становишта најбитније је гајење говеда ради производње млека.

ВАНПРИВРЕДНИ СЕКТОР

Зајечар је административни, политички и културни центар Зајечарског округа, и некадашњи центар Тимочког региона, и као такав има изузетно развијен ванпривредни сектор почев од културе и медија преко образовних институција, институција здравства, судства, полиције, банкарства итд.