.gif)
.gif)
ОПШТЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ГРАДА
ЗАЈЕЧАРА
Територија града Зајечара обухвата 29.47%
територије Зајечарског округа, као и 1.21% од укупне територије Републике
Србије.
Број становника града Зајечара
учествује са 64.18% у укупном броју становника Зајечарског округа, а са 0.83% у
укупном броју становника Републике Србије.
Густина
насељености је скоро двострука у односу на ниво Округа, али је за 30-так %
испод просека густине насељености на нивоу Републике.
Изразита је и разлика у проценту
насељености урбаних и руралних подручја. Па тако, док је у граду настањено 64.18 % од укупног броја становника, у селима тај
проценат износи свега 35.81 %. Густина насељености у урбаној зони износи чак
393 становника на км2, док је у селима свега 22 становника по км2.
На
територији града налази се град Зајечар, као средиште, са 46 месних заједница и
59.461 становника по попису из 2011.
Табела 1. Основно поређење
општине и окружења (површина и становништво), 2011
|
|
Површина (км2)
|
Удео у укупној површини
(%)
|
Становништво
|
Удео у укупном броју
становника (%)
|
Густина насељености (бр.
становника/км2)
|
||||
|
Општине
|
Округа
|
Србије
|
УКУПНО
|
Општине
|
Округа
|
Србије
|
|
||
|
Урбана зона
|
97
|
9.07
|
2.68
|
0.11
|
38.165
|
64.18
|
31.81
|
0.53
|
393
|
|
Рурална зона
|
972
|
90.93
|
26.82
|
1.10
|
21.296
|
35.81
|
17.75
|
0.29
|
22
|
|
Општина
|
1.069
|
100
|
29.47
|
1.21
|
59.461
|
100
|
49.56
|
0.83
|
56
|
|
Округ
|
3.624
|
/
|
100
|
4.1
|
119.967
|
/
|
100
|
1.67
|
33
|
|
Србија
|
88.509
|
/
|
/
|
100
|
7.186.862
|
/
|
/
|
100
|
81
|
*процена РЗС - Резултати пописа
Општи подаци о граду
На територији града Зајечара налазе се 42 насељена места и изузев самог
града сва остала су сеоска. У погледу броја становника и величине сеоских
насеља ова села су различитог типа. Према броју становника, највећа насеља су:
Велики Извор (2.399), Грљан (2.379), Звездан (1.602), Рготина (1.452),
Вражогрнац (1.069) и Велика Јасикова (819), док на другој страни нека насеља
имају близу стотинак становника: Лесковац (80), Прлита (90), Јелашница (100)
итд.
Табела 2. Општи
подаци о насељима и катастарским општинама, 2012.
|
|
Општина
|
Округ
|
|
Број насеља
|
42
|
173
|
|
Просечна величина насеља (км2)
|
25.4
|
20.9
|
|
Број градских насеља
|
1 (5 МЗ)
|
5
|
|
Број осталих насеља
|
41
|
168
|
|
Број катастарских општина
|
41
|
169
|
|
Просечна величина
катастарске општине (км2)
|
25,4
|
20,9
|
Према попису из 2011 град Зајечар има
укупно 38.165 становника, што чини 64.18% од укупног броја становника. Знатније
смањене градског становништва последица је значајнијих миграција градског у
односу на сеоско становништво у општини. Имајући у виду негативну стопу
природног прираштаја у општини може се закључити да је укупно смањење
становништва у општини последица негативног природног прираштаја, а да је
знатније смањење градског у односу на сеоско становништво последица веће
склоности градског становништва ка миграцији (пре свега младих људи) према
већим центрима или иностранству.
У
укупном становништву, што је и ситуација на целој територији Србије већи је
број жена од броја мушкараца. Карактеристика овог подручја је знатно учешће
старог становништва.
Табела 3. Подаци о
насељима (тип насеља, број становника и површина), 2012.
|
Редни број
|
Насељено место
|
Тип насеља (градско/ остало)
|
Број становника
|
Удео у укупном броју
становника у општини (%)
|
Површина (км2)
|
|
1
|
Зајечар
|
Градско
|
38.165
|
64.18 %
|
51
|
|
2
|
Боровац
|
Сеоско
|
114
|
0.2 %
|
12
|
|
3
|
Брусник
|
Сеоско
|
315
|
0.5 %
|
24
|
|
4
|
Велика Јасикова
|
Сеоско
|
819
|
1.4%
|
35
|
|
5
|
Велики Извор
|
Сеоско
|
2.399
|
4.0 %
|
63
|
|
6
|
Велики Јасеновац
|
Сеоско
|
287
|
0.5 %
|
15
|
|
7
|
Вражогрнац
|
Сеоско
|
1.069
|
1.8 %
|
28
|
|
8
|
Вратарница
|
Сеоско
|
457
|
0.8 %
|
39
|
|
9
|
Врбица
|
Сеоско
|
205
|
0.3 %
|
13
|
|
10
|
Гамзиград
|
Сеоско
|
683
|
1.1 %
|
22
|
|
11
|
Глоговица
|
Сеоско
|
387
|
0.7 %
|
31
|
|
12
|
Горња Бела Река
|
Сеоско
|
122
|
0.2 %
|
30
|
|
13
|
Градсково
|
Сеоско
|
504
|
0.8 %
|
23
|
|
14
|
Грлиште
|
Сеоско
|
697
|
1.1 %
|
29
|
|
15
|
Грљан
|
Сеоско
|
2379
|
4.0 %
|
35
|
|
16
|
Дубочане
|
Сеоско
|
365
|
0.6 %
|
32
|
|
17
|
Заграђе
|
Сеоско
|
167
|
0.3 %
|
18
|
|
18
|
Звездан
|
Сеоско
|
1.602
|
2.7 %
|
35
|
|
19
|
Јелашница
|
Сеоско
|
100
|
0.2 %
|
7
|
|
20
|
Кленовац
|
Сеоско
|
172
|
0.3 %
|
10
|
|
21
|
Копривница
|
Сеоско
|
420
|
0.7 %
|
34
|
|
22
|
Ласово
|
Сеоско
|
245
|
0.4 %
|
47
|
|
23
|
Леновац
|
Сеоско
|
147
|
0.2 %
|
35
|
|
24
|
Лесковац
|
Сеоско
|
80
|
0.1 %
|
11
|
|
25
|
Лубница
|
Сеоско
|
808
|
1.4 %
|
29
|
|
26
|
Мала Јасикова
|
Сеоско
|
235
|
0.4 %
|
12
|
|
27
|
Мали Јасеновац
|
Сеоско
|
232
|
0.4 %
|
12
|
|
28
|
Мали Извор
|
Сеоско
|
372
|
0.6 %
|
39
|
|
29
|
Мариновац
|
Сеоско
|
209
|
0.4 %
|
28
|
|
30
|
Метриш
|
Сеоско
|
273
|
0.5 %
|
27
|
|
31
|
Николичево
|
Сеоско
|
715
|
1.2 %
|
27
|
|
32
|
Планиница
|
Сеоско
|
205
|
0.3 %
|
26
|
|
33
|
Прлита
|
Сеоско
|
90
|
0.2 %
|
16
|
|
34
|
Рготина
|
Сеоско
|
1.452
|
2.4 %
|
48
|
|
35
|
Салаш
|
Сеоско
|
688
|
1.2 %
|
29
|
|
36
|
Селачка
|
Сеоско
|
208
|
0.3 %
|
21
|
|
37
|
Табаковац
|
Сеоско
|
170
|
0.3 %
|
7
|
|
38
|
Трнавац
|
Сеоско
|
391
|
0.7 %
|
13
|
|
39
|
Халово
|
Сеоско
|
707
|
1.2%
|
25
|
|
40
|
Чокоњар
|
Сеоско
|
143
|
0.2 %
|
4
|
|
41
|
Шипиково
|
Сеоско
|
383
|
0.6 %
|
16
|
|
42
|
Шљивар
|
Сеоско
|
253
|
0.4 %
|
11
|
Географски положај
Град Зајечар се налази у централном
делу Тимочке крајине и обухвата Зајечарску котлину, источни део Црноречке и
северни део Књажевачке котлине, као и јужне делове Неготинске крајине. Површина
териториоје града Зајечара је 1.069 км2 (око 15 % површине Тимочке крајине).
Град Зајечар, географски,
административни, привредни, политички и културни центар општине и Зајечарског
управног округа, налази се у Зајечарској котлини (између 43°54' и 43°42'
северне географске ширине, 22°07' и 22°24' источне географске дужине и 137 м
апсолутне надморске висине), на 11 км од границе према Бугарској, у међуречју и
на саставцима Црног и Белог Тимока. Град је првобитно лежао на десној обали
Црног Тимока, простирући се до брда Краљевица. Временом се ширио на левој обали
Црног Тимока и према западу.
На
територији Града Зајечара преовлађује брдско-планинско земљиште, са зајечарском
котлином у центру. Територију града Зајечара пресецају Црни и Бели Тимок, који
се код Вражогрнца спајају у Велики Тимок. Ова три Тимока чине основу речног система
Тимок, који чини основу хидрографске мреже овог краја. Поред њих, територију
општине пресецају мање речице (Лубничка река, Леновачка река, Горња Бела Река,
Ласовачка река и др.)
На територији града нема природних језера, али постоје три вештачка (акумулациона)
језера: Грлишко, Рготско и језеро Совинац. Грлишко и језеро Совинац служе за
водоснабдевање, док је Рготско језеро настало сакупљањем воде у ископима
(мајданима) кварцног песка код села Рготине. На територији
Зајечара позната су два термоминерална извора: Гамзиградска Бања и
Николичево.
Клима
Град Зајечар се налази у континенталном климатском
појасу. Клима је влажно умерена, са топлим и сувим летом и умерено хладном
зимом, шта указује да Зајечар и околина имају умереноконтиненталну климу. Најхладнији
месеци су у просеку јануар (са просечном температуром ваздуха 0,8 ºC)
и фебруар, а најтоплији јул (са просечном температуром ваздуха 22.6 ºC).
У последњој деценији клима је се знатно изменила. Присутне су њене варијације
које указују да више нема прецизног временског периода у којем траје зима или
лето, као што је то било раније. Сада су летњи месеци изузетно жарки са дневним
температурама које достижу и до 40°C док су ноћи у просеку свеже. По тој
разлици дневне и ноћне температуре у току лета, сувим и жарким летима клима у
овом крају све више поприма обележја пустињске климе. Зиме су благе и са мало
падавина, али у појединим периодима температура силази и преко 15°C испод нуле.
У зајечарском басену дувају ветрови слични кошави, најчешће североисточни, док
повремено дувају ветрови са правца Карпата и Старе планине. Ветрови су најчешћи
у пролеће и јесен. Град се јавља ретко. Задњи забележени, који је нанео велика
оштећења објектима , дадира из августа 2002. године.Током године укупне
падавине у просеку износе 608.7 мм.
Табела 4. Општи географски и
климатски показатељи
|
Надморска висина седишта града (мнм)
|
125
|
|
Опсег надморских висина у граду (мин-маx)
|
115-692
|
|
Географска дужина
|
22007’-22024’
|
|
Географска ширина
|
43054’-43042’
|
|
Површина општине (км²)
|
1.069
|
|
Просечна максимална температура (˚C)
|
23
|
|
Просечна минимална температура (˚C)
|
0
|
|
Годишње падавине(мм)
|
560
|
Табела 5. Климатски показатељи*
|
|
Град Зајечар
|
|
ТЕМПЕРАТУРА
|
|
|
Просечна температура
ваздуха – јануар (°C)
|
0.8
|
|
Просечна температура
ваздуха –јул (°C)
|
22.6
|
|
Просечна температура
ваздуха – годишња (°C)
|
11.8
|
|
Средњи број мразних
дана - годишње
|
103
|
|
Средњи број тропских
дана - годишње
|
83
|
|
ВЛАЖНОСТ ВАЗДУХА
|
|
|
Просечна влажност
ваздуха – годишња (%)
|
71
|
|
ТРАЈАЊЕ СИЈАЊА СУНЦА
|
|
|
Просечан број ведрих
дана - годишње
|
90
|
|
Просечан број облачних
дана - годишње
|
109
|
|
ПАДАВИНЕ
|
|
|
Просечна количина
падавина – годишње (mm)
|
608.7
|
|
ПОЈАВЕ
|
|
|
Просечан број дана са
снегом - годишње
|
32
|
|
Просечан број дана са
снежним покривачем – годишње
|
67
|
|
Просечан број дана са
маглом – годишње
|
30
|
|
Просечан број дана са
градом - годишње
|
0
|
*Статистички годишњак 2013 и 2014, РСЗ
Саобраћајна повезаност
Град лежи на главним саобраћајницама Тимочке Крајине где се
укрштају путеви различитог нивоа и значаја, а магистрални правци ка Видину и
Софији су, поред магистралног пута Београд – Доњи Милановац – Кладово – Неготин
и даље, једина и најкраћа путна мрежа Европе и осталог дела наше земље ка
северној Бугарској и јужној Румунији и даље према Црноморском басену. што Зајечару даје посебан
међународни значај.
.
Зајечар, као један од важнијих
центара у Србији, повезан је са међународним путем "коридор 10" и
граничним прелазом са Бугарском "Вршка Чука" удаљеним 7 км. Најближи
аереодром је у Нишу на 100 км, а лука Прахово на Дунаву је удаљена 70 км.
Поред путничког и железничког
саобраћаја развијен је и теретни саобраћај и скоро све железничке станице у
општини имају индустријски колосек, тако да се железницом са подручја општине
транспортује добар део индустријске робе и пољопривредних производа. Подручје
града пресецају пруге нормалног колосека
Ниш
– Зајечар – Прахово и Ниш – Зајечар – Београд.
Град Зајечар је повезан са:
међународним путем “коридор 10”
магистралним путевима М5 и М25,
80 км до аутопута Е75,
до аеродрома у Нишу 100 км,
до аеродрома у Видину 60 км,
до луке Кладово 100 км,
до луке Прахово 70 км,
до луке Видин 60 км.
Што
се ваздушног саобраћаја тиче сам град Зајечар нема аеродром, али је од је
аеродрома у Нишу удаљен 100 км, а од аеродрома у Видину 60 км.
Град
Зајечар лежи на реци Тимок која није пловна, али је удаљен:
• до луке Кладово 100 км,
• до луке Прахово 70 км,
• до луке Видин 60 км.
Локална самоуправа (администрација)
Град Зајечар има скупштину која броји укупно 50 одборника који се
бирају
на непосредним изборима. Већину у градској скупштини има Српска напредна
странка која има 32 одборника, односно 64 % од
укупног броја одборника, док су остале странке у мањини.
У
следећим табелама приказани су општи подаци о Градској управи
Табела 6. Основни подаци
о Граду Зајечару
|
Адреса
|
Зајечар, Трг
ослобођења 1
|
|
Телефон
|
019/444-600
|
|
Факс
|
019/421-712
|
|
Веб сајт
|
|
|
Е-mail Града
|
Табела 7. Основне организационе
јединице Градске управе
|
|
Основне
организационе јединице Градске управе (одељења)
|
|
1.
|
Одељење за општу
управу
|
|
2.
|
Одељење за
друштвене делатности и привреду
|
|
3.
|
Одељење за
урбанизам, грађевинске и комунално-стамбене послове
|
|
4.
|
Одељење за
инспекцијске послове и комуналну полицију
|
|
5.
|
Одељење за
финансије
|
|
6.
|
Одељење за
локалну пореску администрацију
|
|
7.
|
Одељење за
нормативно правне послове
|
|
8.
|
Кабинет
Градоначелника
|
|
9.
|
Одељење за
заједничке послове
|
|
10.
|
Канцеларија за
брзе одговоре
|
|
11.
|
Одељење за
интерну ревизију
|
Повереништво
за избеглице, као организациони део Градске управе, води евиденцију о подацима
избеглих лица и интерно расељених лица на територији Града Зајечара. Број
регистрованих избеглих лица и интерно расељених лица на територији Града
Зајечара су следећи:
Табела 8. Број избеглих лица са статусом и интерно
расељених лица
|
Број избеглих
лица са статусом
|
93
|
|
Број интерно
расељених лица са КиМ
|
485
|
ЉУДСКИ РЕСУРСИ
Становништво је најважнији фактор
укупног развоја Града Зајечар, као и целокупан простор некадашњег Тимочког
региона, карактерише процес демографског пражњења. Укупан број становника
константно се смањује, посебно број радно способног становништва и младих.
СТАНОВНИШТВО (број становника и стопа раста)
У
погледу људских ресурса, односно броја становника, на територији града
Зајечара, у периоду 1948-1981. приметан је константан раст и повећање броја
становника од 62.887-76.681, односно између 2.000 и 4.000 између пописа.
Нажалост, како је у овоме крају најизраженија „бела куга“ у Србији, не чуди да
од 1981. године, па до данас имамо осетан пад броја становника од 76.681 на
65.969 према попису из 2002. године, док је према статистичкој процени тај број
у 2006. години пао на свега 63.398 становника. Према попису становнштва,
домаћинства и станова из 2011. године број становника износи 59 461.
У складу са тим у
порасту је још
једна негативна тенденција - пораст броја становника на привременом раду у
иностранству.
Знатније
смањене градског становништва последица је значајнијих миграција градског у
односу на сеоско становништво у град. Имајући у виду негативну стопу природног
прираштаја у граду може се закључити да је укупно смањење становништва у
општини последица негативног природног прираштаја, а да је знатније смањење
градског у односу на сеоско становништво последица веће склоности градског
становништва ка миграцији (пре свега младих људи) према већим центрима или
иностранству.
У укупном становништву, што је и ситуација на целој територији Србије
већи је број жена од броја мушкараца. Карактеристика овог подручја је знатно
учешће старог становништва
Старосна
структура становништва
Укупан број становника између два
пописа смањен је за 6.508 лица. Проценат учешћа деце и младих смањен је са
18,93% на 15,27%. Такође је смањено учешће радно активног становништва старости
од 20 до 44 године са 30,26% у 2002. години на 29,65% у 2011. години.
Истовремено, повећало се учешће броја старијих са 20,37% у 2002. години на
21,97% у 2011. години.
Табела 9. Структура становништва према
старости и полу, 2012.
|
|
Општина
|
Удео у укупном броју
становника у општини (%)
|
|||
|
Укупно становништво
|
Укупно
|
59461
|
100
|
||
|
Мушко
|
29032
|
48.52
|
|||
|
Женско
|
30429
|
51.17
|
|||
|
0-4
|
Укупно
|
2132
|
3.58
|
||
|
Мушко
|
1136
|
1.91
|
|||
|
Женско
|
996
|
1.67
|
|||
|
5-9
|
Укупно
|
2446
|
4.11
|
||
|
Мушко
|
1267
|
2.13
|
|||
|
Женско
|
1179
|
1.98
|
|||
|
10-14
|
Укупно
|
2500
|
4.20
|
||
|
Мушко
|
1308
|
2.19
|
|||
|
Женско
|
1192
|
2.00
|
|||
|
15-19
|
Укупно
|
2998
|
5.04
|
||
|
Мушко
|
1542
|
2.59
|
|||
|
Женско
|
1456
|
2.44
|
|||
|
20-24
|
Укупно
|
3174
|
5.33
|
||
|
Мушко
|
1629
|
2.73
|
|||
|
Женско
|
1545
|
2.59
|
|||
|
25-29
|
Укупно
|
3429
|
5.76
|
||
|
Мушко
|
1835
|
3.08
|
|||
|
Женско
|
1594
|
2.68
|
|||
|
30-34
|
Укупно
|
3545
|
5.96
|
||
|
Мушко
|
1881
|
3.16
|
|||
|
Женско
|
1664
|
2.79
|
|||
|
35-39
|
Укупно
|
3769
|
6.33
|
||
|
Мушко
|
1925
|
3.23
|
|||
|
Женско
|
1844
|
3.10
|
|||
|
40-44
|
Укупно
|
3712
|
6.24
|
||
|
Мушко
|
1860
|
3.12
|
|||
|
Женско
|
1852
|
3.11
|
|||
|
45-49
|
Укупно
|
3796
|
6.38
|
||
|
Мушко
|
1912
|
3.21
|
|||
|
Женско
|
1884
|
3.16
|
|||
|
50-54
|
Укупно
|
4386
|
7.37
|
||
|
Мушко
|
2166
|
3.64
|
|||
|
Женско
|
2220
|
3.73
|
|||
|
55-59
|
Укупно
|
5124
|
8.61
|
||
|
Мушко
|
2448
|
4.11
|
|||
|
Женско
|
2676
|
4.50
|
|||
|
60-64
|
Укупно
|
5383
|
9.05
|
||
|
Мушко
|
2554
|
4.29
|
|||
|
Женско
|
2829
|
3.75
|
|||
|
65-69
|
Укупно
|
3717
|
6.25
|
||
|
Мушко
|
1707
|
2.87
|
|||
|
Женско
|
2010
|
3.38
|
|||
|
70-74
|
Укупно
|
3506
|
5.89
|
||
|
Мушко
|
1544
|
2.59
|
|||
|
Женско
|
1962
|
3.29
|
|||
|
75-79
|
Укупно
|
2968
|
4.99
|
||
|
Мушко
|
1239
|
2.08
|
|||
|
Женско
|
1729
|
2.90
|
|||
|
80-84
|
Укупно
|
1865
|
3.13
|
||
|
Мушко
|
729
|
1.22
|
|||
|
Женско
|
1136
|
1.91
|
|||
|
85 и више
|
Укупно
|
1011
|
1.70
|
||
|
Мушко
|
350
|
0.58
|
|||
|
Женско
|
661
|
1.11
|
|||
Укупан број пунолетних
становника града Зајечара износи 50.575 , односно 85,06 од укупног броја становника а просечна
старост становника града износи 45,5 година. Укупан број остарелих лица лица од 65 година и више износи 13067 односно
21,98 % од укупног броја становника града Зајечара. Укупан број деце и омладине
од 0-19 година живота износи 10.076 лица односно 16,94 % од укупног броја
становника града Зајечара. Према полу укупан број мушког становништва износи
29.32 а женског 30.429.
Укупан број пунолетног мушког
становништва износи 24418 а женског 26157. просечна старост пунолетног
становништва према полу износи за мушкарце 43,9% а за жене 47,1%. Што се тиче
укупног броја деце и омладине од 0-19 година живота укпан број лица мушког пола износи 5235 а
женског 4823. Што се тиче старосне групе од 65 година живота и више укупан
број лица мушког пола износи 5569 а
женског 7498.
Табела 10. Укупан
број пензионера на територији града
Зајечара за 2013. годину
|
|
Инвалидска пензија
|
Делимичне инвалидске пензије
|
Старосна пензија
|
Породична пензија
|
Укупно
|
|
Запослени
|
3720
|
238
|
7961
|
3339
|
15258
|
|
Пољопривредници
|
185
|
0
|
2038
|
168
|
2391
|
|
Самостална делатност
|
160
|
0
|
266
|
115
|
541
|
|
Војни пензионери
|
41
|
0
|
142
|
94
|
277
|
|
Укупно
|
4106
|
238
|
10407
|
3716
|
18467
|
Укупан
број пензионера на територији града Зајечара за месец децембар 2013. године износи 18467.
Од укупног броја пензионера највећи број се евидентира у категорији запослених
15258, од тог броја инвалидских пензионера је 3720, делимичне инвалидксе
пензије 238, старосних 7961 и породичних пенуија 3339.
Највећи број је старосних
пензионера 10.407
а породичних 3.716 лица.
Становништво
према типу насеља
Изразита је у разлика у проценту насељености
урбалних и руралних подручја. Па тако, док је у граду настањен 38.165 становник, односно 64.18 % од укупног броја становника, у селима тај
проценат износи свега 35.81%, односно 21.296 становника.
Табела 11. Структура становништва према
типу насеља, 2012.
|
|
Општина
|
Округ
|
Србија
|
|||
|
Број
|
Учешће
(%)
|
Број
|
Учешће
(%)
|
Број
|
Учешће
(%)
|
|
|
Градско
становништво
|
38165
|
64.18
|
69035
|
57,5
|
4271872
|
59,4
|
|
Остало
становништво
|
21296
|
35.81
|
50932
|
42,4
|
2914990
|
40,6
|
Витални
догађаји
Природни
прираштај становништва је у наглом опадању. Овај крај, као и Тимочка крајина у целини,
сматра се крајем са најнижом стопом прираштаја. Стога се каже да овде влада
“бела куга” (синоним за појаву да је у неком крају стопа природне смртности
већа од стопе природног прираштаја).
Табела 12. Витални
догађаји, 2012.
|
|
Општина
|
Округ
|
Србија
|
|
Живорођени
|
425
|
794
|
67257
|
|
Живорођени на 1000 становника
|
7,2
|
6,7
|
9.3
|
|
Умрли
|
1057
|
2383
|
102400
|
|
Умрли на 1000 становника
|
18,0
|
20,1
|
14.2
|
|
Природни прираштај
|
-632
|
-1598
|
-35143
|
|
Природни прираштај на 1000
становника
|
-10,7
|
-13,4
|
-4,9
|
Полна
структура становништва
Табела 13. Полна структура становништва по попису 2011.
|
|
Општина
|
Структура становништва у
општини (%)
|
Структура становништва у
округу (%)
|
Структура становништва
у Србији (%)
|
|
Мушко
|
29032
|
48,82
|
48,74
|
48,69
|
|
Женско
|
30429
|
51,17
|
51,26
|
51,31
|
|
Укупно
|
59461
|
100
|
100
|
100
|
Етничка структура становништва
По националној структури становништва град Зајечар је
вишенационална заједница. Најбројнији су Срби, а поред њих ту живе Власи, Роми,
Румуни, Бугари, Македонци, Црногорци,
Југословени, Албанци.
Табела 14.
Структура становништва према етничкој или националној припадности по попису 2011.
|
|
Општина
|
Округ
|
||
|
Број
|
Удео
у укупном становништву (%)
|
Број
|
Удео
у укупном становништву (%)
|
|
|
Срби
|
52292
|
87,94
|
105231
|
87,72
|
|
Црногорци
|
98
|
0,16
|
140
|
0,12
|
|
Југословени
|
89
|
0,15
|
127
|
0,11
|
|
Албанци
|
40
|
0,07
|
76
|
0,06
|
|
Бошњаци
|
4
|
0,01
|
12
|
0,01
|
|
Бугари
|
181
|
0,30
|
223
|
0,19
|
|
Буњевци
|
/
|
/
|
/
|
/
|
|
Власи
|
2856
|
4,80
|
6254
|
10,52
|
|
Горанци
|
28
|
0,05
|
36
|
0,03
|
|
Мађари
|
11
|
0,02
|
43
|
0,03
|
|
Македонци
|
148
|
0,25
|
234
|
0,19
|
|
Муслимани
|
28
|
0,05
|
59
|
0,05
|
|
Немци
|
6
|
0,01
|
12
|
0,01
|
|
Роми
|
753
|
1,27
|
2042
|
1,70
|
|
Румуни
|
204
|
0,34
|
307
|
0,26
|
|
Руси
|
7
|
0,01
|
19
|
0,02
|
|
Русини
|
/
|
/
|
/
|
/
|
|
Словаци
|
5
|
0,01
|
10
|
0,01
|
|
Словенци
|
23
|
0,04
|
38
|
0,03
|
|
Украјинци
|
2
|
0,00
|
9
|
0,01
|
|
Хрвати
|
71
|
0,12
|
119
|
0,10
|
|
Чеси
|
/
|
/
|
/
|
/
|
|
Остали
|
150
|
0,25
|
240
|
0,20
|
|
Неопредељени
|
1400
|
2,35
|
3052
|
2,54
|
|
Регионална
припадност
|
29
|
0,05
|
45
|
0,03
|
|
Непознато
|
1033
|
1,74
|
1637
|
1,36
|
|
Укупно
|
59461
|
100
|
119967
|
100
|
Већина настањених на подручју града
Зајечара говори српски као матерњи језик чак 53.361 становника, односно 89,7%,
влашки 3177 становника, односно 5.3%, док се за све остале језике као матерње
изјаснило само 0.2% од укупног броја становника.
Образовна
структура становништва
Табела 15. Структура становништва старог 15 и
више година према школској спреми по попису 2011
|
|
Општина (број)
|
Општина (%)
|
Србија (%)
|
||||||
|
уку-
пно
|
муш-
карци
|
жене
|
уку-пно
|
муш-карци
|
жене
|
уку-пно
|
муш-карци
|
жене
|
|
|
Укупно становништво (>15)
|
52383
|
25321
|
27062
|
100
|
100
|
100
|
100
|
100
|
100
|
|
Без школске спреме
|
1170
|
238
|
932
|
2,23
|
0,94
|
3,44
|
2,68
|
1,03
|
4,21
|
|
Непотпуно основно образовање
|
8365
|
2975
|
5570
|
15,97
|
11,75
|
20,58
|
10,99
|
8,12
|
13,68
|
|
Основно образовање
|
13396
|
6490
|
6906
|
25,57
|
25,63
|
25,52
|
20,76
|
19,97
|
21,49
|
|
Средње
образовање
|
22579
|
12261
|
10318
|
43,10
|
48,42
|
38,13
|
48,93
|
54,29
|
43,94
|
|
Више образовање
|
2801
|
1492
|
1309
|
5,35
|
5,89
|
4,84
|
5,65
|
5,83
|
5,49
|
|
Високо
образовање
|
3935
|
1978
|
1957
|
7,51
|
7,81
|
7,23
|
10,58
|
10,39
|
10,77
|
|
Непознато
|
137
|
67
|
70
|
0,26
|
0,26
|
0,26
|
0,40
|
0,38
|
0,41
|
Нема коментара:
Постави коментар