ЦРВЕНИ КРСТ ЗАЈЕЧАР

ЦРВЕНИ КРСТ ЗАЈЕЧАР

Положај и статус

На основу Закона о Црвеном крсту Србије у Граду Зајечару обавља се делатност дефинисана у оквиру јавних овлашћења, програма и пружања услуга.

            Црвени крст је хуманитарана, независна, непрофитна и добровољна организација и у складу са ратификованим Међународним уговорима врши јавна овлашћења а обавља и друге послове од јавног интереса. Црвени крст има положај организације која помаже државним органима у хуманитарној делатности и истовремено овој организацији надлежни органи власти треба да пружају адекватну подршку и помоћ у одређеној локалној заједници.

            Црвени крст у граду Зајечар постоји и ради од 1876. године и остваривање задатака и циљева из новије историје презентовано је у две издате спомен књиге ,,Летопис човекољубља,, ( 1996.год.) и ,, На путу доброчинства,, ( 2001.год.).

 Црвени крст Зајечар је организован на основу Статута, у складу са Законом о Црвеном крсту Србије и има своје изабране органе: Скупштину, Управни одбор и Надзорни одбор. У овим органима су ангажована 37 волонтера. Поред изабраних органа Црвени крст Зајечар има и формиране комисије као стручна и волонтерска радна тела у којима је укључено 45 активиста.

            Чланови Црвеног крста спроводе активности у основним организацијама формираним у месним заједницама, подружницама у школама и  на факултету, предузећима и установама и организованим активима за одређене програмске активности. На територији града Зајечара формирана су 44 облика деловања Црвеног крста у месним заједницама, предузећима и школама. Организационо-техничке и материјално-финансијске послове обављају 6 извршилаца секретаријата Црвеног крста Зајечар.

Актуелно стање у оквиру програма

у циљу спровођења јавних овлашћења Црвеног крста у граду Зајечару

Црвени крст Зајечар у оквиру поверених јавних овлашћења организује приоритетне традиционалне активности за децу, младе, одрасле и старије и на тај начин постиже и одређен степен припрема за деловање у несрећама и за одговор на несреће. Припрема за пружање прве помоћи како у редовним тако и у ванредним ситуацијама и масовним несрећама, представља значајну област од самог настанка Црвеног крста па све до данас. Поред прве помоћи у датом моменту збрињавања и спашавања људи потребне су и екипе за прихват, тријажу, психо-социјалну подршку, затим за пружање кућне неге болесним и повређенима. Овакав тим оспособљених људи у исто време обавља приоритетне задатке и заједно са руководством и екипом за техничку подршку представља Јединицу Црвеног крста за деловање у несрећама.  Јединица поседује опрему и потребно је решити њен статус као и финасирање припрема за деловање у несрећама а у скалду са потребама и могућностима на територији града Зајечара.

Поред Јединице за деловање у редовним и ванредним ситуацијама, чије финансирање треба решити из буџета града Зајечара, потребно је финансирати и активности у оквиру програма ,,Како остварити и са ким 2640 јединица крви на територији града Зајечара и обезбедити достојанство добровољним даваоцима крви.

НАРОДНА КУХИЊА као облик пружања услуга угроженим грађанима

у редовним и ванредним ситуацијама

Поред програма ради спровођења јавних овлашћења, Закон о Црвеном крсту Србије пружа и могућност организовања исхране угрожених људи у редовним или ванредним ситуацијама. Пружање услуга исхране  у складу са Законом о Црвеном крсту Србије не сматра се угоститељском делатношћу.

Народна кухиња у Зајечару почела је са радом у сарадњи са Општином Зајечар за 400 корисника крајем 1993. год. у некадашњем ресторану ,, Сунце,,.

 Објекат за народну кухињу између народних донација подигнут је и опремљен 1994. год. у време међународног сукоба у нашој земљи из међународног хуманитарног програма у организацији Црвеног крста, поред избеглица и расељених лица, домицилно сиромашно становништво само преко народне кухиње је примало помоћ у храни. Од 1999. год. па до 2001. год. у Зајечару био је највећи број корисника народне кухиње што се види из приложене табеле.

Tабела 1.     НАРОДНА КУХИЊА ЗАЈЕЧАР  / ОД 1999.ГОДИНЕ ДO 2001.ГОДИНЕ /

	1999.год	2000.год	2001.год
Број корисника	1000	1250	1150
Хлеб/норматив 300гр/-кг	109,500	136,875	109,365
Кувани оброк /норматив 0,5л	365	456,250	364,550

У то време поред 12 различитих артикала намирница, од средине 2001. год. па до 01. априла 2002. год. била је обезбеђена и финасијска подршка за програм народне кухиње у Зајечару.

Што се тиче корисника народне кухиње на основу рађене анкете о социјалном положају сагледава се да 60% нема решен смештај, већина су подстанари или станују код родбине у неадекватним условима. У њиховим породицама превладава већи број деце узраста до 18 год., што представња око 80% у односу на укупан број. У породицама проценат инвалидних особа са менталним и физичким поремећајима (50%) зато је Црвени крст вршио дистрибуцију хране и на подручју Котлујевца. Упоредо је организовао достављање хране преко покретних и млађих особа за болесне и немоћне кориснике програма народне кухиње.

Табела 2. Преглед корисника и дистрибуираних оброка у народној кухињи

	2002		2003			2004		2005		2006	2007	укупно
	I-IV	V-XII	I-III	IV-IX	X-XII	I-III	IV-XII	I-VII	VIII-XII	V-XII	III-IX
Број корисника	1150	850	850	200	400	400	320	300	283	294	300
Хлеб/kг/	35535	53550	19635	9420	9480	9360	22656	12600	4669,5	6.127	5.393,75	188.426,25
Кувано jeлo/lлит/	59225	89250	32725	15700	15800	15600	37760	27150	18678	24.508	22.122,50	358.518.50

НЕВЛАДИН СЕКТОР

            У Граду Зајечару следећа удружења су узела учешће у изради Стратегије развоја социјалне политике Града Зајечара.

Табела 13: Преглед НВО и њихових области деловања у домену социјалне политике

Ред. бр.	Назив организације	Делатност
1.	Удружење грађана " Добро дрво"	Удружење окупља особе различитих профила стручности, интересовања и склоности што омогућује  интердисциплинарност у организовању активности
2.	Друштво оболелих од церебралне и дечје парализе Зајечар	Окупља особе оболеле од дечје и церебралне  парализе
3.	Међуопштинска организација савеза слепихЗајечар	Социјализација особа са инвалидитетом (сензорних особа и особа са вишеструким хендикепом)
4.	Међуопштинска организација глувих и наглувих Зајечар	Пружање помоћи глувим и наглувим особама у остваривању права из свих области живота и рада
5.	Међуопштинска организација мултипле склерозе Зајечар	Побољшање квалитета живота особа са инвалидитетом и чланова њихових породица
6.	Удружење дистрофичара Зајечар	Заштита оболелих од мишићне дистрофије, остваривање њихових права и укључивање у нормалне животне токове
7.	Друштво Рома Зајечар	Побољшање живота Рома у мултиетничкој заједници
8.	Зајечарска иницијатива	Јачање цивилног сектора, промоција идеје демократије, јачање активизма код младих, ђачких парламената итд.
9.	Удружење пензионера
10.	Тимочки омладински центар	Бављење питањима и проблемима младих, пропагирање здравих стилова и начина живота
11.	Дечја радост	Унапређење квалитета живљења деце различитог узраста и категорија са нагласком  на маргинализоване групе
12.	Омладина ЈАЗАС-а Зајечар	Бављење питањима и проблемима младих, пропагирање здравих стилова и начина живота
13.	Удружење „Риме“	Удружење грађана „Риме“ је организација која окупља децу и младе са тешкоћама, родитеље и стручњаке, професионално упућене на рад са овом категоријом.
14.	Удружење за помоћ особама са L.DOWN синдромом	помоћ особама са L.DOWN синдромом

У највећем броју локалне невладине организације се баве проблемима у области социјалне политике ( сиромаштво, мултиетнички односи, проблеми деце и омладине, старијих особа и особа са инвалидитетом), проблемима у области заштите животне средине, а само неколико организација се бави проблемима економског развоја.

Социјални профил града - SWOT анализа

СНАГЕ	СЛАБОСТИ
Свест руководства Града о значају реализације реформе социјалне заштите Осетљивост локалне самоуправе на потребу развоја услуга Препозната потреба за променом организовања решавања социјалних проблема Постојање свести и спремност на континуирано усавршавање свих актера социјалне заштите (јавни и цивилни сектор) Мотивација актера социјалне заштите да активно учествују у унапређењу социјалне заштите на општини Стручност запослених у локалној самоуправи Реализовани пројекти у области социјалне заштите Добар ниво квалитета развијених услуга до сада Велики број НВО активних у области подршке младима Стварању/оснивању и развоју удружења чланова породица које окупљају пружаоце услуга који раде са различитим циљним групама Заинтересованост актера социјалне политике за промене	Локална самоуправа не располаже са довољно средстава за финансирање услуга које се тренутно пружају Недовољни капацитети за теренски рад у циљу вишег степена видљивости грађана/ки којима је помоћ потребна Недовољна умреженост институција (хоризонтална и вертикална) Недовољна координација и институционална сарадња са НВО и удружењима које су активне у сфери социјалне политике на локалном и нивоу између јавног и приватног сектора и цивилног друштва Непостојање капацитета за збрињавање старијих лица - недостатак  сервисних услуга у кућним условима, нарочито на селима/ непостојање базе и размене информција о активним, планираним и већ реализованим заједничким пројектима општине са НВО/ недовољно развијена свест о потребама за променама и недовољна мотивација дела кадра за стручно усавршавање Непостојање јединствене базе података о најугроженијим лицима на територији Града Зајечара и њиховим потребама потребама Недовољна искоришћеност алтернативних извора финансирања Недовољан обим услуга и неусклађеност са реалним потребама града Недостатак услуге персоналних и педагошких асистената
МОГУЋНОСТИ	ПРЕТЊЕ
Повећање доступности постојећих и увођење нових услуга Активно учешће корисника сервиса и услуга Недовољно искоришћена сарадња са појединцима/стручњацима/кињама и невладиним сектором Обезбеђивање додатних финансијских средстава аплицирањем на јавне позиве- буџет Града, Републике и ресорних министарстава у имплементацији реформе система социјалне заштите и Стратегије развоја социјалне заштите општине Успостваљена добра (неформална) сарадња и између већине локалних институција Јасно дефинисани оквири и смернице са национлног нивоа Међурегионалном партнерству и сарадњи кроз систем образовања (нпр. образовање одраслих, итд.) Укључивање приватног сектора као пружаоца услуга Јачање свести о потребама за сарадњом и удруживањем актера из свих сектора: цивилног, приватног и јавног Спремност институција на свим нивоима, а посебно на нивоу града Зајечара да се одвоје финансијска средства за реализацију социјалне политике Развој волонтеризма и вршњачких едукатора Екстерни фондови (ЕУ фондови)	Зависност система од политичких промена - политичка (не)стабилност Утицај политике на избор и реализацију приоритених мера и активности Неинформисаност грађана о расположивим правима у социјалној заштити Ограничен Градски буџет Непостојање система праћења ефеката и резултата пројеката у области социјалне политике и стихијска реализација пројеката Економска ситуација која утиче на повећање могућности манипулације и повећање угрожених категорија Пасивност појединих социјалних актера